Počela sam prije 11 mjeseci da nosim hidžab, nosim džilbab, ne rukujem se sa muškarcima. U svakom slučaju kaže moj djed i nana sa mamine strane to ne vide kao nešto što je dobro za mene, nazivaju je nindžom, provociraju je, vulgarni su. Moje pitanje je kako da postupim prema njima?

Većinom to ljudi, pogotovo kad su u pitanju nana, djed, to su ljudi koji su sigurno odrasli u periodu komunizma, a komunizam je imao jednu od glavnih zadaća ubijanje klice stida, imana, islama u srcima ljudi. Tako da treba u datom momentu razumjeti te ljude. Svakako njihovo ponašanje, vulgarnost i termini, to s aspekta dunjalučkog je neispravno. Šta mene briga i što ću ja nekoga zvati nindža zato što neko nosi džilbab kojeg ja ne prihvatam i ne razumijem. Tako da šta mi možemo? Oni svojim postupcima kazuju da su u neznanju, u džahilijjetu, da su nepismeni, neškolovani i nekulturni. Kako ćemo se ponašati? Kao što se ponašamo prema svim drugim ljudima ako nas neko uvrijedi na ulici. Znači nećemo se svađati, nećemo raspravljati, oni ne znaju za raspravu, oni nemaju kompetenciju da raspravljaju. Njima nešto dokazati nemoguća misija. Već možemo osaburiti, možemo im činiti dobročinstvo. Ako vidimo da naše približavanje njima oni zloupotrebljavaju, malo ćemo se pomaknuti unazad, održavamo sa njima rodbinske veze, ne dozvoljavamo im da imaju prostora da nas vrijeđaju. Strpićemo se, ako bude prilike i lijepe situacije na lijep način im pojasniti propise, ljepote islama, zašto određenu stvar radimo. Od Allaha tebareke ve te'ala je uputa.