Kada klanjam u svojoj sobi, roditelji me ponekad znaju dozvati da im nešto pomognem. Da li je ispravno prekinuti namaz?

Islamski učenjaci su kazali da kada je u pitanju farz namaz da čovjek ne treba prekidati farz namaz osim u nekim kritičnim, teškim situacijama kada je možda u pitanju život ili nešto doista mnogo potrebno. Tada se samo može prekinuti farz namaz. Za razliku od nafile, dobrovoljnog namaza, gdje su učenjaci bili mnogo tolerantniji u pogledu prekidanja namaza. Tako da u ovom slučaju ovo pitanje je gdje jedan naš omladinac pita nekada klanja u svojoj sobi, njegovi roditelji ga zovnu pa on pita da li da prekine namaz ili ne.

Ako je u pitanju farz namaz, Allah najbolje zna, ako doista nije nešto hitno, da zovu da je požar, da je neko znači da kažemo slomio ruku, slomio nogu ili ili nešto, u takvom slučaju čovjek će prekinuti farz. Ali ako je to neko standardno majka zove sina, sine, i ništa čuje nema ga, on će završiti svoj namaz nakon toga otići će, lijepo će pojasniti da je bio u namazu, da se nije mogao odazvati i tako dalje. Isto je i sa nafilom. Ako je to neko klasično dozivanje roditelja svoje djece iz neke velike potrebe, i tu nafilu treba upotpuniti. Ali ako je to nešto bitno ili ako znamo da će se naši roditelji naljutiti, onda da čovjek prekine nafilu na nekom nižem je stepenu nego prekinuti farz namaz.

Tako da odgovor je, ako je u pitanju farz namaz, farz namaz se samo prekida u nekim iznimnim situacijama, za razliku od nafile koja se može i zbog manjih razloga prekinuti. Al' svakako da insan treba svojim roditeljima lagano pojasniti da kaže kada me zovnete ako vidite da se ne odazivam, postoji mogućnost da klanjam, za par minuta ću doći, ono što treba ja ću ako Bog da naknadno uraditi, ali nemojte da prekidam namaz i nadam se inšallah da će to oni razumjeti.