Živim u Hrvatskoj gdje su skoro svi nemuslimani katolici. Da li druženje s njima utiče na mene kao osobu i na moju vjeru, s obzirom na hadis da je čovjek na vjeri svog prijatelja?

Definitivno drugovanje sa ljudima ostavlja traga na čovjeka. Nećemo sada govoriti muslimani, nemuslimani. Čovjek kada bi imao prijatelja koji se deklarišu kao muslimani, ali konzumiraju alkohol, psuju, lažu, ne klanjaju i tako dalje, to ostavlja traga na onoga ko se s njima druži. Tako isto je i u slučaju kada se čovjek druži sa nemuslimanima. Nemuslimani imaju svoje običaje, imaju svoje postupke koji su dosta puta u koliziji sa onim što je znači, što naređuje islam. Tako da insan treba da pazi s kime će se družiti.

Kada kažemo družiti, to je neko ko će mi biti blizak. Ali da ja imam nemuslimane komšije, da kažem dobro jutro, kako ste, mogu li šta pomoći, zdravlje i tako dalje, da im dadnem neki poklon, da pomognem, da budem tu jednostavno kao komšija, kao prijatelj, kao poznanik, svakako da. Ali kada se kaže prijatelj, misli se na nekoga s kime smo često, pijemo kafu, družimo se, poprimamo od njega navike, on poprima od nas. Al' da mi imamo komšiluk gdje je možda većina ljudi nemuslimani, sa njima se pozdravimo, dobar dan, dobro jutro, kako ste, kako zdravlje, s vremena na vrijeme možda negdje neki pozdrav ili možda neka kahva, nije, nije to ciljano. Ciljani su oni s kojima se mi više družimo, toliko da mi od njih poprimamo i oni od nas poprimaju određene osobine. E to su oni na koje moramo paziti s kime se doista družimo.

A da čovjek znači ima ljude koji su nemuslimani u okruženju i da s vremena na vrijeme sa njima možda i popije kahvu ili da da im se javi, da ih pozdravi, to ako Bog da nije sporno. Već treba čovjek paziti s kime će se družiti i od muslimana. U kontekstu tom da jednostavno osoba s kojom mnogo se družimo mora, da znamo da će ostaviti traga na nas.