Želim da se pokajem i posvetim život Allahu, ali se bojim osude okoline zbog prošlosti (slike u kupaćem, muzika, alkohol). Kako da se pokajem?

Znači pitanje je kako da se pokaje i pokrije osoba koja ima nekih, da kažemo, svojih repova iz perioda džahilijeta kada je bila nepokorna Allahu. Ako bi gledali ovom linijom, onda se nikad nećemo pokajati. Znači, dobro, imam nešto sam radio i kada god pomislim pokajaću se, ah, radio sam nešto loše, možda će mi neko nešto prigovoriti. Pa čovjek treba da bude svjestan, ako bude tako razmišljao, nikada u životu neće okrenuti novu stranicu u svome životu.

Hvala Uzvišenom Allahu pa je Allah milostiv, Et-Tevvab, onaj koji prima tevbu i pokajanje svojih robova. Čovjek treba da se pokaje, da požuri sa pokajanjem, hrabro i odlučno, i s druge strane da pokuša stvari koje su iz prošlosti da ih riješi. Ako žena ima svoje slike koje su napravljene onako kako nije ispravno, pocijepaće ih, uništiće ih. Ako ima kod nekih ljudi, zamoliće ih da to unište, da izbrišu i završena stvar.

A da će neko prigovarati, apsolutno, uvijek će prigovarati. To što je nekada neka djevojka bila u diskoteci, bila u nekoj kafani, pila alkohol, to uopće ne znači da sutra ne može biti hafiza i da bude mualima i da bude majka i da bude daijka i da bude neko ko će širiti pozitivnu energiju u jednom društvu. Apsolutno da. Većina ashaba, ako ne skoro svi, bili su u nevjerstvu, bili su u kufru. Omer, radijallahu te'ala anhu, po nekim predajama kaže: 'Nije bilo grijeha kojeg nisam uradio.' Pa ga je Allah, džellešanuhu, počastio, prihvatio islam i bio jedan od desetorice kojima je Allahov Poslanik, alejhis-selatu ves-selam, garantovao Džennet još na dunjaluku.

Tako da to što je insan radio nešto loše i očekuje da će ga neko prozati, to nikako ne treba da bude razlog odgađanja pokajanja. Poslanik je bio poslanik pa su mu ljudi prigovarali, da prigovore nama, to je mnogo prioritetnije. Insan se ne treba osvrtati na takve stvari.