Radim kao medicinski radnik na odjelu intenzivne njege. Često se desi da nismo u mogućnosti klanjati namaz u svakom vaktu zbog ozbiljnosti posla i ugroženosti života pacijenata. Da li je naklanjavanje u tim situacijama grijeh ili opravdano?

Islamski učenjaci spomenuli su da čovjek ako se nalazi u situaciji kada mora ljudima spasiti život, da može spajati namaze. Mi imamo spajanje namaza i velik broj ljudi smatra da je spajanje namaza eksplicitno vezano za putovanje, što nije tačno. Za putovanje je vezano eksplicitno kraćenje namaza. Ne možemo nikada u životu kod kuće kratiti namaz. Namaz se jedino krati na putu. Podne dva rekata, ikindija dva rekata, jacija dva rekata, akšam ostaje tri, sabah ostaje dva. To je kraćenje i ono je eksplicitno vezano za put.

Spajanje namaza je vezano za velike potrebe. Tako da čovjek ako radi u bolnici i desilo se da je nastupilo podne od jedan do dva i trideset, došao je pacijent u hitnoj gdje su oni njega pokušavali da mu spase život do četiri sata. Nije čovjek imao vremena, u takvoj situaciji čovjek će spojiti namaze. Klanjaće podne četiri rekata, predati selam, klanjaće ikindiju i predati selam. To je maksimalno šta su islamski učenjaci dozvolili, da se podne može spojiti sa ikindijom, da se može akšam spojiti sa jacijom.

Ako insan ima pritisak u radnom vremenu, da je u pitanju spašavanje ljudskog života, on će spojiti namaze i daće prednost spašavanju ljudskog života. Ali u periodu od podne do akšama on mora naći vrijeme da ta dva namaza klanja, a opet od akšama pa do završetka jacije čovjek treba da nađe vrijeme kada će spojiti akšam i jaciju. Opet ovo kažemo da je u vanrednim situacijama kada čovjek ima potrebu za spašavanjem ljudskih života.