Imam jedno škakljivo pitanje, a to je da žena kaže: "Moj muž ne posti namjerno, ja ga stalno napominjem i tako dalje, on je dobar muž, nekad mu dođe da klanja pa prestane i tako dalje. Da li sam ja grešna što mu spremam hranu?"

Osnova je, ovo je osnova propisa, da ako neko ne posti iz neopravdanog razloga, da drugima nije dozvoljeno da mu serviraju hranu. Nama ako neko dođe ko je musafir, mi ga možemo ugostiti. Ako nam dođe osoba koja je stara, iznemogla ili bolesna, mi ga možemo ugostiti. Ali ako nam dođe mlada, zdrava osoba i kaže ja ne postim, pa to što ne postiš je za tebe, ali ne mogu ti ja iznijeti kafu ili ručak zato što te na taj način potpomažem u tom tvom grijehu.

E sada, kako će to žena praktično sprovesti sa svojim mužem, da li to može napraviti probleme, to je nešto drugo. Ali propis je, propis je da je to u osnovi zabranjeno. Da li će ona sa njim sjesti da mu kaže: "Vidi, ti ako i ne postiš, pusti mene da postim, Allah te nagradio, znači vidi nađi sebi tamo nešto u kući pojedi, poslije kada iftarim možemo zajedno jesti", ali znači da mu to pojasni. Svaka žena opet zna kako razmišlja njen muž, s koje strane da mu priđe, kako da mu pojasni, ali osnova propisa, osnova propisa je da bez obzira ko nam došao u kuću, ko ne posti a nema opravdan razlog zbog toga, nama nije dozvoljeno da mu iznosimo ni vodu, ni hranu, ni piće, zato što ga na taj način potpomažemo u tom njegovom grijehu.