Ja pišem: "Je l' sam u strahu, a nemam s kim razgovarati. Imam zdravstvenih problema i psihički sam osjetljiva. Da li će uskoro zaista biti opet rat i da li je sad isto kao devedeset druga?" Bitno mi je mišljenje nekoga i tako dalje.

U svakom slučaju ne treba se opterećavati time da li će biti ponovo rat kao što je bio u devedeset drugoj godini. Allahov Poslanik, alejhis-selatu ves-selam, kaže: "La tetemennev likael-aduvv." Nemojte priželjkivati rat. Tako da mi muslimani ne priželjkujemo rat. I nadamo se, nadamo se i hajde da kažemo optimisti smo da neće biti rata. Ali i po nekoj verziji da se desi rat, i rat je sastavni dio nečijeg života. Neko će u ratu naučiti i dobiti uputu koju možda ne bi dobio u miru. Neko će zaraditi šehadet na Allahovom putu u ratu kojeg ne bi mogao postići u miru. Čovjek treba da se osloni na Uzvišenog Allaha subhanehu ve te'ala, da dovi i traži da mu Allah džellešanuhu podari dobro za njega i na dunjaluku i na ahiretu. Da ga sačuva na dunjaluku dok je ostanak na dunjaluku za njega bolji i učinkovitiji za dunjaluk i njegov i ahiret. Da li će to biti mir, da li će to biti rat, mi ne znamo. Ne treba se time mnogo opterećavati. Moj savjet je najbolje ignorisati medije, ne pratiti ono što se dešava na medijima jer mnogi naši političari koriste različitu retoriku samo da bi odvukli pažnju od velikih afera u kojima su oni učestvovali, gdje su pokrali, gdje su prevarili. Pa sada, kada su osjetili da bi to neko mogao raskrinkati, daj malo počni zveckati nekim oružjem i nekim provokacijama da se ljudi malo ustraše i tako dalje. Tako da se ne treba osvrtati na te provokacije, a na kraju krajeva, ako Bog da, bili su ljudi i prije nas i u miru i u ratu, pa opet mir, pa opet rat i tako dalje. Ne priželjkujemo rat, ali i da se desi taj rat, znači opet čovjek živi životom muslimana. Umrijeti nam je, da li u miru, da li u ratu, onoliko koliko čovjeku bude suđeno da živi.