Koji je propis učenja Bismille naglas u namazima u kojima se uči naglas, kao što su akšam, jacija i sabah?

Imamo pitanje da li je dozvoljeno, da li ima potrebe da kada se uči na sabahu, na akšamu i na jaciji, da imam prije nego što počne učiti Fatihu kaže: "Bismillahir-rahmanir-rahim. El-hamdu lillahi rabbil-alemin..." i tako dalje. Pa kada završi Fatihu opet kaže: "Bismillahir-rahmanir-rahim. Vet-tini vez-zejtun..." Da li je potrebna ta Bismilla da se uči naglas?

Kada se klanjaju namazi svakako da se uči Subhaneke, uči se Euzu, uči se Bismilla. Da li se Bismilla uči naglas? To je pitanje. Većina islamskih učenjaka je smatrala da se Bismilla ne uči naglas. Uči se ona, ali u sebi. Kada počnemo namaz, donosimo početni tekbir, učimo početnu dovu Subhaneke, učimo Euzu, učimo Bismillu. To sve ide u sebi. Nakon toga imam počinje učiti naglas: "El-hamdu lillahi rabbil-alemin".

Enes, radijallahu te'ala anhu, ashab Božijeg Poslanika, sluga Božijeg Poslanika, kaže: "Klanjao sam za Poslanikom, klanjao sam za Ebu Bekrom, klanjao sam za Omerom, nikada niko od njih nije učio naglas Bismillu. Kada bi počinjao kiraet, već bi počinjali od riječi El-hamdu lillahi rabbil-alemin."

Tako da nema potrebe da se uči Bismilla naglas, pogotovo kada je u pitanju naše podneblje. Kod nas je zastupljen hanefijski mezheb, po hanefijskom mezhebu Bismilla se uči u sebi, tako da nema potrebe da se u nekim džamijama uči Bismilla, a u većini džamija ne uči. Iako, ako bi to neko radio iz ličnog uvjerenja, treba mu ostaviti pravo da odabere to mišljenje, ali isto tako treba uvažiti sunnet kojeg smo spomenuli od Enesa, radijallahu te'ala anhu, a isto tako uvažiti mezheb koji je prisutan na našem podneblju.