Naime, živim sama. Klanjam sama u stanu i uvijek klanjam tiho, tek toliko da samu sebe čujem. Da li je to ispravno? Voljela bih da mi objasnite kako treba žena klanjati koja sama klanja.

Znači pitanje je žena kada klanja sama kući, da li će sabah, akšam i jaciju učiti naglas kao što muškarci uče ili sve namaze treba da uči tiho. Ako žena zaista sama klanja u kući i nema straha da će je neko čuti, žena treba da podne i ikindiju klanja tiho, tako tiho da jednostavno miče jezik i usne ali da sama sebe čuje. Kada je u pitanju sabah, akšam i jacija, te namaze može učiti i naglas. Znači žena ako klanja sama ili klanja u grupi svojih sestara ili klanja u kući a u kući nema niko mimo njenih mahrema, imaju njena djeca, njen muž ili neko drugi, ko može slušati njen glas, onda nema smetnje da žena na sabahu, akšamu i jaciji uči znači povišenim glasom.