Da li vjerovanje u vremensku prognozu potpada pod pojam vjerovanja ili proricanja gajba, budućnosti, gatanja?

U islamu je strogo tvrditi, strogo zabranjeno tvrditi da neko zna budućnost i ono što će se desiti sutra mimo Uzvišenog Allaha subhanehu ve te'ala. Ali kada je u pitanju vremenska prognoza, vremenska prognoza sama po sebi kaže prognoza. Nije to tvrdnja, to se prognozira. S druge strane to nije predviđanje, to je analiza činjeničnog stanja. Mi kada imamo oblake koji su iz Velike Kladuše krenuli u pravcu Mrkonjić Grada i krenuli u pravcu Jajca, jednostavno lako je izračunati matematički brzina vjetra, kretanja, kiša je krenula i treba joj tri sata da dođe do Mrkonjić Grada, treba joj šest sati da dođe do Sarajeva. Jednostavno to su analize, to su podaci, to su jednostavno analize činjeničnog stanja u pokušaju da se hajde da kažemo dođe do rezultata kakvo bi vrijeme moglo da bude. I znači vidimo mi da ta vremenska prognoza u osnovi možda u nekih 90% je i tačna, zato što je zasnovana na osnovu praćenja satelita, na osnovu znači jednostavno analiza činjeničnog stanja. Ali isto tako nekada se desi da se prognozira da će sutra biti kiša, ono bude sunce. Tako da nije to prizivanje gajba i nema smetnje da čovjek u datom momentu planira svoj život shodno vremenskoj prognozi, da kaže pa evo najavljuju sutra ne znam ni ja sunce, putovaćemo negdje. Možda se to i desi, možda i ne desi, ali shodno tome on jednostavno nije to gajb, to su proračuni na osnovu kojih on i donosi odluku da li će putovati ili ne.