U ilmihalu se kaže i uče nas da nijetimo prije nego klanjamo sunnete, farze i tako dalje, dok neka braća u islamu su mi rekla da je to novotarija i da to nije ispravno.

Mi smo više puta govorili o tom pitanju. Izgovaranje nijeta naglas nije bila praksa Božijeg Poslanika alejhis-selatu ves-selam, niti njegovih ashaba, niti prvih generacija. Tako da minimalno što se može kazati za takvu stvar jeste da je to uvedena stvar u vjeru, novotarija. Da ne govorimo koliko to ljudima otežava, otežava vjeru. Da čovjek koji tek uči da klanja mora da nauči nijet za podne, za ikindiju, za akšam, za jaciju, za sabah, za sunnete, za farze, za sunsunnete, pa za dženazu, pa za džumu i tako dalje, što je ogromno veliko opterećenje, a sve je to bespotrebno. Tako da nijet je u srcu. Sama činjenica da je čovjek krenuo da abdesti prema toaletu, zašto abdestiš? Želim da klanjam podne. Stao si na sedžadu, hoćeš da kažeš Allahu ekber, šta želiš? Želim da klanjam sunnete. Ja to znam u srcu. Dovoljno je da čovjek samo kaže Allahu ekber. Želim da klanjam podnevne sunnete. Allahu ekber. Šta klanjam? Klanjam farze. Pa je namjera, nijet u srcu i nema potrebe da se izgovara riječima.