Moj brat je kršćanin i moji roditelji su bili kršćani. Roditelji su preselili, ja sam musliman već odavno. Međutim, moj brat želi podići spomenike našim roditeljima, a da i ja učestvujem u tome. Već 10 godina to odgađamo. Sad ako ja opet odbijem, doći će do zavade između mene i njega. Šta mi savjetujete?

U svakom slučaju u ovakvim situacijama smatram da je najbolje otvoreno razgovarati i kazati stav islama. U redu, imamo roditelje, umrli su kao nevjernici, brat koji još nije musliman želi da roditeljima podigne spomenike, mi muslimani ne podižemo svojim mrtvima spomenike, tako da znači opravdano je da čovjek kaže ne želim učestvovati u tome. To što ćeš se ti naljutiti ili ne, to mene ne interesuje. Možda da sam htio tvoju saglasnost da primim islam ili ne, ne bih nikada primio islam. Tako i propisi. Moramo naučiti ljude da s njima smo dobri, imamo lijepe odnose, posjećujemo ih, činimo im dobročinstvo, ali u granicama islama. Onog momenta kada dođemo do granice gdje nam islam nešto zabranjuje, moramo naučiti ljude da poštuju nas i naše stavove. Možda će se neko naljutiti, možda neko neće, možda će neko prihvatiti, možda neko neće, to ne treba da nas interesuje. Treba da na lijep način da im pojasnimo: u redu, ti si moj brat, po krvi ja imam obavezu prema tebi da ti činim dobročinstvo, da te pozivam u islam, sve je u redu, ali mogu se družiti s tobom i činiti dobročinstvo u granicama koliko mi islam dozvoljava. Onog momenta kada tražiš nešto od mene što je u islamu zabranjeno, ja tu stajem i treba da to poštuješ. Da li ćeš se ljutiti ili ne, to je tvoja stvar.