Interesuje me za osobe koje počine samoubistvo, da li je to što su oni uradili kader i da li je to određeno od Allaha?

Generalno postoji u islamu jedno veliko pojašnjenje od strane učenjaka da nije ispravno grijehe pravdati kaderom. Čovjek koji je učinio samoubistvo, šta je to? Grijeh. Jer je nama Gospodar nebesa i Zemlje, Njegov Božiji Poslanik, alejhis-selatu ves-selam, zabranio samoubistvo. Kada čovjek počini samoubistvo, šta je uradio? Uradio je ono što je grijeh. Možemo li mi grijeh neke osobe pravdati sudbinom, kaderom? Neispravno. Ako bi to dopustili, onda jednostavno više nema, nema svrhe Sudnji dan. Doći će nevjernici, kazaće mi nismo vjerovali, tako nam je bilo propisano. Doći će čovjek kaže ja nisam klanjao, tako mi je bilo propisano, to je moj kader, to je moja sudbina i tako dalje. Pa je jedno veliko pravilo pod koje potpada i ovo pitanje: čovjek koji je izvršio samoubistvo, da li ga je neko natjerao da to uradi? Ne, to je bila njegova slobodna volja. Tako da, znači generalno mi kada kažemo vjerujemo u kader, sve je Gospodar zapisao, ali nas i Gospodar je sve znao, Gospodar je sve dozvolio da se desi, ali nas nije, nije nas natjerao i nismo bili prisiljeni da to uradimo. Čovjek koji uzme špag i obisi se ili uzme pištolj i puca sebi u glavu, on je to uradio dobre volje. Da li je to bilo uticaja sihra, da li je to bilo uticaja šejtana, to je nešto drugo. Ali da li je znači to što je Gospodar znao da će se on ubiti, da li ga je to obavezivalo? Apsolutno ne. Ako počnemo tako razmišljati, znači ne postoji svrha za dunjalučki život niti za Sudnji dan. Šta god neko uradi od grijeha kazaće to je bio moj kader i moja sudbina. Tako da neispravno je kazati da osoba koja je to uradila samoubistvo da je to uradila zato što mu je bio kader i sudbina.