Ako abdestim i krenem u džamiju, znam da sam abdestio ali se ne sjećam da li sam izgubio abdest, moram li u džamiji ponoviti abdest?

Znači imamo situaciju koja se veoma često ljudima dešava, to je da čovjek abdesti i krene u džamiju. Kada dođe u džamiju, sumnja da li ima abdest ili nema abdest. U takvim situacijama to je veliko šerijatsko pravilo: sumnja ne potiskuje ubjeđenje. Mi smo sigurni da smo abdestili, a ne znamo da li smo izgubili abdest, u takvoj situaciji imamo abdest i nema potrebe da obnavljamo abdest. Znači, ako smo sigurni da smo abdestili.

Imamo drugu situaciju kada bi čovjek kazao: "Ja nisam siguran uopće jesam li abdestio ili ne." Tada se mora abdestiti. Ali ako znamo, abdestili smo, krenuli smo u džamiju i u džamiji dođemo i počnemo razmišljati: "Znam da sam abdestio, al ne znam jesam li izgubio abdest." Nisi izgubio abdest, imaš abdest, možeš klanjati. Ali ako dođemo u džamiju i počnemo razmišljati da li sam ja uopće uzeo abdest ili nisam, onda u takvoj situaciji čovjek mora abdestiti. Ali ako smo sigurni: "Jesam uzeo abdest, ali samo ne znam da li sam ga izgubio", nisam izgubio abdest.