Porodica od moga muža obilježava rođendane kupovinom poklona, kolača, malo okupljanja bez nekih harama. Ja sam neki dan odlučila da kažem da ja to ne obilježavam i da nema potrebe za kupovinom poklona. Možda to i za Bajram jer su to naši praznici. Zanima me jesam li dobro postupila i šta trebam da uradim da ne budem optužena za diskriminaciju?

Porodica od moga muža obilježava rođendane. Kupovinom poklona, kolača, malo okupljanja bez nekih harama. Ja sam neki dan odlučila da kažem da ja to ne obilježavam i da nema potrebe za kupovinom tada poklona. Možda to i može to i za Bajram jer su to naši praznici. Međutim, ja sam na lijep način... Zanima me jesam li dobro postupila i šta treba da uradim? Osoba je pojasnila određenim članovima svoje porodice da ona i njen muž, njena djeca ne slave rođendane. U većini slučajeva mi smo takav narod, mi smo zaokupirani tuđim stavovima. Neko ne slavi rođendan. Dobro, živi, zdravi bili, neko slavi, šta nas briga. Ne, mi hoćemo da svi budu po našem. Što je greška. Moramo prepustiti ljudima da žive svoj život. I zato nam dolaze problemi, svi nešto kritikuju nekoga ko je počeo klanjati, svi kritikuju nekoga ko je počeo ženu koja nosi mahramu i tako dalje. Apsolutno nas to se ne tiče. Tako da onog momenta ako mi imamo svoj neki stav, naš je da ga lijepo pojasnimo ljudima: 'Izvinite, mi ne obilježavamo rođendane za našoj djeci, nema potrebe da im tada uzimate poklone, ako želite našoj djeci da uzmete poklone, uzmite to kada bude Bajram.' To bi trebalo da bude normalna stvar da to ljudi prihvate. E sad mi imamo problem našeg mentaliteta što to za nas nije normalno. 'Pa to je sad neki novi islam, šta se vi izdvajate, mi čitav život slavili, vi ne slavite' i tako dalje. Ono što mi možemo jeste da na lijep način pojasnimo, nakon toga te reakcije njihove ostavljamo njima.