Moj otac se mene i moje braće odrekao. Pokušali smo s njim stupiti u kontakt, obilazimo ga, ali iz njegovih očiju svaki put mržnja izbija. Kako se ophoditi prema nekome ko nas se odriče?

U svakom slučaju, kako se ophoditi prema nekome ko ne želi naše društvo, ko nas se odriče i tako dalje. Insan treba da zna da je jedno veliko pravilo u islamu: "La jukellifullahu nefsen illa vus'aha", Allah ne opterećuje insana preko njegovih mogućnosti. Znači mi trebamo pokušati činiti dobročinstvo svojim roditeljima. Ali ako nam oni to ne dozvoljavaju, odriču se nas, ne dozvoljavaju da dođemo u njihovu kuću, ne dozvoljavaju da im priđemo, mi smo pokušali ono što smo trebali i mi smo pokušali uraditi ono što nam je naređeno.

Čovjek će s vremena na vrijeme pokušati ponovo da stupi u kontakt sa osobom koja ga se odriče, ne bi li Allah otvorio srce te osobe pa da se hajde da kažemo međusobni kontakti uspostave. Jeste djetetu naređeno da čini dobročinstvo roditeljima makar ti roditelji bili nemuslimani, ali ne pod cijenu da moramo trčati za njim da se ponižavamo, a on nas, on nas odbacuje, on nas se odriče, a mi kao da se ponižavamo. Čovjek treba u granicama svojih mogućnosti da pokuša stupiti u kontakt sa roditeljem, da pruži svoju podršku, svoju pomoć, želju i htijenje da budu u kontaktu. Ali ako to roditelj ne dozvoljava, odbija, ignoriše, s vremena na vrijeme čovjek će samo pokušati iz jednostavnog razloga da ima sutra na sudnjem danu pred Allahom dokaz da kaže: "Ja Rabbi, ja sam pokušao s vremena na vrijeme, nije želio, to je ono što smo mi mogli uraditi." Ali doći, plakati, ponižavati se, nije, nije to ono što nam islam naređuje.