Mene je majka ostavila čim sam se rodila i pritom je potpisala papir da ne želi ništa da ima sa mnom. E sad kad god pokušam neki kontakt s njom ne mogu radi svog zdravlja. Znam da je s vjerske strane trebam ja pokušavati šta god da je bilo i tako dalje, ali zbog zdravlja ne mogu. Šta da radim?

Pitanje je znači osoba, njena majka je ostavila kada je bila malehna. Danas kada god pomisli, zato što je emotivna, jednostavno to ostavlja na nju velikog traga zdravstvenog, ne može to podnijeti, jednostavno toliko joj to teško pada. Šta u tom slučaju raditi? Allah džellešanuhu insana ne duži preko njegovih mogućnosti. To je jedno veliko islamsko pravilo. Nećemo mi sada kazati toj ženi obavezno idi, zovi, trči makar da umreš od bolova. Ali isto tako insan treba da se bori. Kao što se borimo sa mnogim nekim drugim stvarima, izazovima u svom životu, isto i to je jedan od naših izazova. U redu, mi smo više puta kazali, ako su roditelji zakazali u pogledu nas, nemoj da mi zakažemo u pogledu njih. Zašto? Oni će odgovarati na Sudnjem danu za sebe jesu li ispunili emanet prema svojoj djeci, a mi ćemo bogami biti pitani i odgovaraćemo kako smo se ophodili prema svojim roditeljima. Naši roditelji bez obzira što su se nas odrekli i ostavili, nama je obaveza da im činimo dobročinstvo. Ko to može shvatiti može, ko ne može mi ga ne možemo prisiliti da to shvati, ali je ovo, ovo su principi islama. E sada i to dobročinstvo ima granice. Pa insan ne mora značiti da se mora sa tom majkom vidjeti u početku. Možda je SMS, možda poruka, možda WhatsApp, možda Viber, možda neki selam preko neke osobe, možda neki poklon, dok se inšallah možda malo stvari pomaknu sa mrtve tačke. Tako da znači ne mora značiti da nam je obaveza sada u ovakvoj situaciji emotivnoj da odmah moramo otići, zagrliti, poljubiti, sjediti, piti kahvu. Ne mora. Ali je bitno da ima ta neka nit dobročinstva. Može to biti SMS poruka, može to biti poziv, može biti glasovna poruka, može biti selam preko neke osobe, može biti neki poklon, neka hedija, dok se ako Bog da malo hajde da kažemo insan privikne, navikne. Jednostavno to je jedan vid izuzetka u ovakvoj situaciji da toliko insanu teško pada to što ga je majka ili što ju je majka ostavila u djetinjstvu da jednostavno ne može se nositi sa tim, ali insan treba znači Allah ga ne obavezuje preko njegovih mogućnosti, ali treba pokušati i treba se truditi.