U 67. emisiji rekli ste da je ajet iz sure El-Bekare derogiran. Kako je moguće derogirati ajet i na koji način ste mislili derogiran, jer s tim se može misliti da se neki dio Kur'ana ne prihvata odnosno poništava?

Znači imali smo jedno tamo pitanje kada je bilo pitanje da čovjek treba nakon smrti da ostavi vasijet da njegovoj ženi se isplati i da joj se da njena potrepština za godinu dana. Pa smo kazali da je taj ajet iz sure En-Nisa po mišljenju velikog broja islamskih učenjaka derogiran sa ajetima o pričeku, da žena nakon smrti ima priček četiri mjeseca i deset dana a ne godinu dana, i da je definisan ajetima o nasljednom pravu. Tako da je taj ajet derogiran. Pa nam kaže čovjek, kako je moguće derogirati ajet i na koji način ste mislili derogiran, jer s tim se može misliti da se neki dio Kur'ana ne prihvata odnosno poništava.

Allah džellešanuhu kaže u Kur'anu u suri El-Bekare: 'Mi nijedan propis ne dokinemo, derogiramo, niti ga u zaborav potisnemo, a da bolji od njega ili sličan njemu ne donesemo.' Allah džellešanuhu jasno u Kur'anu definiše u suri El-Bekare da je Uzvišeni Allah taj koji može određene ajete propisati ljudima, određene propise, nakon toga za vremena Božijeg Poslanika da se kaže ovaj propis se derogira, ovaj propis se znači stavlja izvan snage. Pa imamo nekoliko različitih vrsta derogiranja. Imamo derogiranje da se derogira propis a ajet ostane i dalje u Kur'anu, zapisan je. Imamo i drugih situacija da određen propis se derogira ali da se isto tako taj ajet da se izbaci iz Kur'ana. Ali ovo je sve za vrijeme Božijeg Poslanika alejhi selatu veselam, nakon njegove smrti znači završena je objava, ono što je Uzvišeni Allah dokinuo to je dokinuto, ono što nije dokinuto po tome se praktikuje, po tome se radi.

Tako da postoji u usuli fikhu jedno veliko poglavlje koje se zove derogiranje. Pa imamo hadise, propisi koji su u hadisima derogirani, imamo propise u Kur'anu koji su derogirani, dokinuti. Zato imamo jednu nauku koja posebno govori o ajetima koji derogiraju i ajetima koji su derogirani. Tako se može desiti da čovjek pročita određen propis i ljudima ga nameće, kad dođe nakon toga pročita šta je ulema rekla, kaže taj ajet je derogiran, jasno je Božiji Poslanik potvrdio da je to bilo u početku islama, nakon toga je Uzvišeni Allah derogirao određene ajete. Tako da, ko ima pravo na derogiranje? Gospodar nebesa, Uzvišeni Allah. U Kur'anu ima ajeta koji mi učimo, čitamo, ali oni su dokinuti, po njima se ne postupa. Ne treba ovo da zbunjuje, znači malo je takvih ajeta ako uzmemo znači koliko je ajeta u cijelom Kur'anu, ali imamo ajete, imamo posebna poglavlja u knjigama usuli fikha koje govori o vrstama derogiranja, derogiranje hadisa, derogiranje ajeta, ostavljanje učenja ajeta. Mi ajet učimo, imamo sevap za njegovo učenje, ali se po njegovom propisu ne radi jer je dokinut. Imamo jasne dokaze, da li kur'anske dokaze ili sunnetske, da je taj propis dokinut. Tako da to je jedno poglavlje u islamu koje se zove derogiranje.