Ima li išta šerijatski sporno u zajedničkoj dovi za Gazu poslije farza džume namaza?

Ima li išta šerijatski sporno u zajedničkoj dovi za Gazu poslije farza džume? Imamo jedno pitanje koje se zove "kunutun-nevazil", dova za muslimane koje je zadesila vanredna, vanredna situacija i vanredni musibet, određeno iskušenje. Pa je dozvoljeno muslimanima u svim namazima, sabah, podne, akšam i jacija, govorim o farzima, da na zadnjem rekatu, da na zadnjem rekatu znači uče dovu, kada se vrate sa rukua, da uče dovu za muslimane koje je zadesila određena vanredna situacija i određeno vanredno iskušenje. U svim namazima. E sada ostaje pitanje džume namaza, da li se to može raditi i u džuma namazu? Allah najbolje zna, kažu islamski učenjaci da je prioritetnije da imam posveti dovu za određene muslimane koje je zadesila musibet i nedaća na kraju džume. Mi znamo da na kraju džume ima dova. I lijepo je i pohvalno da u toj dovi imam spomene muslimane koje je zadesila nedaća, vanredna nedaća, da li je to Gaza, da li je to Sirija, da li je to Irak, da li je to Jemen, da li je to Burma, da li je to Afganistan, da li je to Kina i tako dalje. Znači kada muslimane zadesi određena vanredna situacija, muslimani u svim namazima koje klanjaju u džematu mogu za njih da dove. U svim namazima na nakon zadnjeg rekata. Kada je u pitanju džuma, rekli smo da je bolje i prioritetnije da ta dova bude na kraju hutbe. Ali ako bi imam odabrao da ta hutba bude, da ta dova bude nakon drugog rekata džume, ako Bog da nadamo se da je to ispravno. Ali kada bi bilo mak na konac šta je bolje, bolje je da ta dova bude znači na kraju hutbe.