Zašto se muslimani ne ujedine i ne budu svi jednobrazni u načinu obavljanja namaza, na primjer u dizanju ruku?

Pitanje je rezime svega toga da sam ja nekada pisao na internetu kako ljudi, snimao sam video klip na kojem sam podučavao ljude kako se klanja, pa na tom video klipu nisam dizao ruke kako se ljudi ne bi zbunili. Pa nam je došla kao ideja zašto muslimani se ne ujedine, zašto ne budemo svi jednobrazni. Nema potrebe da očekujemo od svih muslimana svijeta da budu jednobrazni. Zašto kada odemo u Meku, mi na hadž ili na umru, dole efendija diže ruke u namazu tri puta, mi za njim ne dižemo ruke. Isto i obrnuto u Bosni, ako efendija ne diže ruke, zašto svi ljudi Arapi koji su došli iz Kuvajta, iz Saudijske Arabije, došli su u turizam, zašto od njih reći: 'E nemojte vi sada dizati ruke', a oni su tako naučili od djetinjstva. Nema potrebe da tražimo jedinstvo i jednobraznost u takvim stvarima u kojima u pogledu kojih učenjaci imaju razilaženje. Već treba da žudimo i stremimo ka toleranciji. Pored mene klanja čovjek, spustio ruke, drugi diže ruke, treći ne diže nikako, to ne treba uopšte da nas iritira. Čovjek tako odgojen, tako naučio, prihvatio to mišljenje, živi po tom mišljenju, bitno je da je s nama u safu, da je musliman, da pada na sedždu, a to da li diže ruke u namazu ili ne diže, znači moramo ljude učiti na toleranciju. Vidjeli ste odemo u Meku i Medinu, stotine hiljada klanjača, neko klanja ovako, neko onako, neko diže ruke, neko ne diže, neko kaže naglas amin, neko ne kaže, neko miče prstom u namazu, neko ne miče, neko klanja spuštenih ruku totalno i niko nikome ne smeta. Moramo tu toleranciju prebaciti i u ostale dijelove svijeta, da nam znači u džamijama ne smeta ako neko diže ili ne diže ruke i ne treba da ljudima zagovaramo moramo biti svi jednobrazni. Nema potrebe. Neko će poslije selama otići, žuri, neko sjedi zikri, neko će klanjati nafilu, ne smijemo od ljudi tražiti tu jednobraznost.