Jedno duže pitanje u kojem je citiran onaj hadis Božijeg Poslanika, alejhi selatu ve selam, u kojem je Džibril, alejhi selam, došao i kazao: 'Neka je propao onaj koji kada se ti, Muhamede, spomeneš ne donese salavat na tebe', nakon čega je Poslanik rekao 'Amin'. Da li je obaveza stroga obaveza kada god neko spomene Poslanika da mi kažemo 'sallallahu alejhi ve sellem'?

Znači imamo mnoge argumente iz kojih vidimo podstrek ummeta na donošenje salavata na Poslanika, alejhi selatu ve selam. E sada, da li je obaveza, stroga obaveza kada god neko spomene Poslanika, alejhi selatu ve selam, da mi kažemo 'sallallahu alejhi ve sellem'? Da li je to obaveza? Nije obaveza, ali je pohvalno i lijepo. Shodno ovim hadisima da je Džibril rekao Allahovom Poslaniku: 'Neka je propao onaj koji kada se ti, Muhamede, spomeneš u nečijem društvu, a on ne donese salavat na tebe', pa je znači Poslanik rekao 'Amin'.

To je rekao Džibril, a Poslanik rekao 'Amin'. Pa su islamski učenjaci kazali da se ovi hadisi odnose na edeb prema Poslaniku, nisu na stepenu obaveze. Da mi kažemo obaveza je, vadžib je, ko god čuje da je spomenut Muhamed, moramo svi reći 'sallallahu alejhi ve sellem'. Ali je pohvalno i lijepo i oni koji to budu praktikovali postići će mnogo i nagrada, a i mnogo drugih koristi spomenutih u hadisima Božijeg Poslanika, alejhi selatu ve selam. Tako da kada god se čujemo predavanje ili ili neko spominje Poslanika pa kaže: 'Rekao je Muhamed', mi kažemo 'sallallahu alejhi ve sellem', donosimo na njega salavate, ali kao pohvalan i lijep čin, a ne kao nešto strogo, strogo obavezujuće.