Veoma često čujemo da neko neko dobro djelo poklanja Allahovom Poslaniku. Je li to ispravno?

Nažalost jeste, praksa je kod našeg naroda pogotovo kada se poklanjaju hatme, proučen Kur'an, tada se kaže i poklanjamo sevap ovo što smo proučili Božijem Poslaniku alejhi selam i tako dalje. Dio učenjaka je smatrao da je takav postupak novotarija iz nekoliko razloga.

Prvi razlog jeste da Allahov Poslanik nema potrebu. Na primjer mi možemo pokloniti sevap svome ocu, majci jer imaju potrebu. Allahov Poslanik je najbolji Allahov rob, oprošteni mu grijesi, biće na najvećim vrhovima Dženneta, i svi ibadeti koje mi u osnovi činimo, Poslanik će imati za to nagradu jer nas je on podučio tim ibadetima. Pa s jedne strane Božiji Poslanik nema potrebu za našim sevapima.

S druge strane, Allahov Poslanik nije podučio ummet da to radi. Evo na primjer imamo primjer da je Božiji Poslanik rekao kada završi učenje ezana proučite dovu u kojoj se za Allahovog Poslanika traži el-vesile. 'Allahumme rabbe hazihid-da'vetit-tamme ves-salatil-kaime, ati Muhammeden el-vesile.' O Gospodaru podari Muhamedu el-vesile. Pa da je nešto trebalo poklanjati Muhamedu alejhi selam Božiji Poslanik bi nas podučio, kao što nas je podučio ovoj dovi da molimo Allaha da Poslaniku podari vesile. Pa znači Allahov Poslanik nas nije tome podučio, on nema za tim potrebu, i treća stvar, poklanjanje dobrih djela Božijem Poslaniku nije bila praksa niti ashaba niti tabi'ina niti prvih generacija. Ne možemo mi sada uraditi dobro djelo za koje oni nisu znali i da smo mi kao eto bolji muslimani od njih i da mi više volimo Poslanika od njih.

Zbog ova tri razloga i još drugih razloga dio učenjaka je smatrao da ovakav postupak je novotarija, Božiji Poslanik nema potrebu za našim dobrim djelima, on nas nije tome podučio i to nije bila praksa prvih najboljih generacija u islamu.